Prednosti uzgoja energetskih usjeva na marginalnim zemljištima
Smanjenje oranica i izgledi marginalnog zemljišta
Rast stanovništva, sve veći broj stoke životinja i širenje sektora obnovljive energije doveli su do naglog smanjenja količine obradivih površina širom sveta. Povećano interesovanje za sektor bioenergije doprinelo je pritiscima korišćenja zemljišta, pogoršavajući konkurenciju za ionako oskudne prirodne resurse (zemljište, vodu, itd.) Tradicionalnom poljoprivredom i proizvodnjom hrane. To je stvorilo razne socio-ekonomske i ekološke probleme, od kojih je jedan sigurnost hrane. Ovi problemi uticali su na zainteresovane strane da upotrebu marginalnog zemljišta smatraju perspektivnim rešenjem dileme o biomasi. To dovodi do većeg usredsređivanja na agroenergetski sektor, posebno na uzgoj energetskih kultura na marginalnom zemljištu niskog kvaliteta. Ako bi se počelo pevati manje produktivno marginalno zemljište, mogli bismo nadmašiti prethodne negativne kompromise u sektoru bioenergije.
Sigurnost hrane nasuprot proizvodnji energije
„Sigurnost hrane postoji kada svi ljudi – u svako doba – imaju fizički i ekonomski pristup dovoljnoj, sigurnoj i hranljivoj hrani koja zadovoljava njihove prehrambene potrebe i preferencije prema hrani za aktivan i zdrav život“ (Vorld Food Summit, 1996).
FAO procenjuje da se oko 821 milion ljudi (jedan od svakih devet ljudi na svetu) smatra pothranjenim. Kako je sigurnost hrane visoko višedimenzionalno pitanje, tvrdi se da nova potražnja za bioenergijom takođe igra značajnu ulogu u tome. Povećana konkurencija za prirodne resurse podstaknuta kontroverzom „hrana nasuprot energiji“ (ili drugim rečima: kontrola prehrambenih useva i biogoriva) jedan je od uzroka skokova cena hrane koji su se dogodili u 2007. i 2008. Gallagher Reviev (2008) ) navodi da su biogoriva potencijalno mogla da izazovu stres na tržištima hrane, (i) preusmeravanjem useva iz proizvodnje hrane na primer za gorivo, uključujući upotrebu kukuruza za proizvodnju bioetanola (značajne useva koji daje životinjsku i ljudsku hranu / prehrambena stoka); (ii) poljoprivrednici su više ohrabreni da koriste svoje zemljište za proizvodnju biomase i (iii) to je izazvalo nagli rast cena useva hrane. S obzirom da 21.000 ljudi svakog sata umire od gladi, razvijene zemlje koje proizvode gorivo od prehrambenih usjeva postavljaju mnoga pitanja. Održivo vođen poljoprivredni sektor je od vitalnog značaja za opstanak ljudi, stoga moramo pronaći rešenje za naprednu i održivu industriju bioenergije. Izveštaj je zaključio da bismo prioritetom korišćenja marginalnog zemljišta i izbegavanjem obradivih površina pogodnih za proizvodnju hrane mogli obezbediti održivu budućnost sektora bioenergije.
Arundo Donak na marginalnom zemljištu
Potencijal marginalnog zemljišta otvara put novim mogućnostima u poljoprivrednom sektoru za povećanje stope proizvodnje i produktivnosti. Može donijeti ruralni razvoj, poljoprivrednu diverzifikaciju i nove prakse ublažavanja klimatskih promjena (Dauber i Miiake, 2016). Sadnjom energetskih usjeva u oblastima u kojima je poljoprivreda trenutno neisplativa i gde se ne bi takmičilo sa proizvodnjom hrane, mogli bismo osigurati da se proizvodnja bioenergije odvija na najodrživiji način. Pored toga, lokalno uzgajana energija mogla bi da obezbedi dodatni prihod za poljoprivrednike sa manje inputa i nižim troškovima.
Međutim, ne mogu svi usevi uspevati u ovim regionima sa niskim kvalitetom tla. Arundo Donak je poznat po širokom opsegu prilagodljivosti širokom spektru okruženja. Arundova sposobnost rasta čak i na marginalnom zemljištu, npr. na slanom, preterano alkalnom, privremeno poplavljenom zemljištu ili onom zagađenom poljoprivrednim ili industrijskim hemijskim supstancama, čini ga savršenom energetskom usevom za zemljište u izolaciji (Czako & Marton, 2010). Sa svojim životnim vekom od 25-30 godina, Arundo bi mogao da obezbedi visoke prinose biomase godišnje kada se bere na široko dostupnim marginalnim zemljištima.
